понедељак, 4. април 2011.

1. Увод у архитектуру и грађевинарство

1. Увод у архитектуру и грађевинарство

1.1. Историја архитектуре (стилови градње)

Међу најзначајније гране људске делатности убраја се грађевинска техника. Главне гране грађевинске технике су архитектура и грађевинарство.
Архитектура се углавном бави пројектовањем и уметничким обликовањем зграда за разне сврхе. Грађевинарство обухвата радове којима се остварују пројекти архитеката. Зато кажемо да архитектура и грађевинарство чине једну целину.
Развој цивилизације и развој грађевинарства су међусобно тесно повезани. У старијем каменом добу, када су људи били у периоду дивљаштва, своје животне потребе су задовољавали ловом и скупљањем природних плодова, а себи заклон су тражили у природним шупљинама и пећинама. У њима су подешавали услове за живот: лежајеве, огњишта, место за рад и др.
Први објекти за становање, које су давни градитељи градили, нису били над земљом, него ископани у земљи. Биле су то више рупе него куће. Да се земља не би одроњавала, биле су обложене камењем или грањем. To cy биле округле земунице (сл. 1.1) Само плетени кровови од шибља и сламе вириле су над земљом, као шатори у пољу. Те земунице представљају почетак градње станова наших далеких предака.
Касније, како се повећавало искуство и знање, људи су почели да подижу своје куће над земљом. Кад су почели да гра-де боље станове, напустили су пећине.
На мочварном земљишту људи cy y то време подизали дрвене сојенице (сл. 1.2) (насеобине постављене на дрвеним стубовима), а на неприступачним брдима градили су куће од камена (сл. 1.3).


Сл. 1.1. Земуница Сл. 1.2. Сојенице

У пределима богатим шумама људи су прве станове почели градити од дрвета. To cy биле колибе и брвнаре. Оне су обично имале једну просторију са огњиштем на средини.
Развој грађевинарства кроз векове текао је упоредо са проналажењем и усавршавањем алата и средстава за обрађивање грађевинског материјала, пре свега дрвета и камена, a касније и метала.
У разним историјским раздобљима и код разних наро-да грађене су грађевине које и данас задивљују својом величи-ном и лепотом као што

Сл. 1.3. Кућа од камена

су кинески зид, египатске пирамиде, палате, храмови, позоришта, итд.
Начин обликовања града, који је карактеристичан за једну епоху назива се стил. Тих стилова у грађевинарству има много. Најпознатији су: египатски (сл. 1.4), месопотамски, кинески, грчки, римски, византијски, романски, готски, ре-несансни, барокни, руски и други.


Сл. 1.4. Египатска пирамида

О неким стиловима, који су поменути, слушаћете више на часовима ликовне културе. Овде ћемо навести неке најзначајније који су имали утицаја и на наше грађевинарство и архитектуру.
Грчка архитектура је прва велика европска архитектура старог века (сл. 1.5). Она је имала великог утицаја на римску, али и на каснију европску архитектуру, културу па и читаву цивилизацију.

Грчки стил градње, у ранијем периоду, познаје само једну врсту грађевине - храм. Никаквог трага није остало од других зграда, па по томе можемо закључити да су друге зграде биле рађене од лаког материјала. Касније, поред храмова подижу се и друге врсте јавних објеката, као што су позоришта, стадиони и др.
Најстарији храмови рађени су од дрвета а касније од камена. Најважнији део храма је стуб, по чему се и разликују поједини стилови. У грчкој архитектури се истовремено јављају два стила:
Дорски (сл. 1.6) и јонски (сл. 1.7). Касније је настао и коринтски стил (сл. 1.8).


Сл.1.6. Дорски стил


Сл.1.7. Јонски стил


Сл.1.8. Корински стил

По чему се разликују ови стилови?
Дорски стуб је једноставног облика посебно горњи део који се назива капител.
Капител јонског стуба посебно се разликује од дорског по томе што на угловима има спиралне завојнице које подсећају на овнујске рогове.
Коринтски капител је китњастији, раскошнији, има облик корпе обавијене акантусовим лишћем. Коринтски стил је своју пуну примену нашао тек у римској архитектури и много касније у архитектури ренесансе.

Нова савремена архитектура почела се јављати почетком 20. века (сл. 1.15). Осим у променама у стиловима градње у савременом грађевинарству се појављују и нови грађевински материјали као што су метал, бетон, армирани бетон, изо-лациони материјали, материјали за облагање и др. Све је то допринело како бржој градњи исто тако и изградњи удобнијих и функционалнијих стамбених и производних објеката.

Сл. 1.15. Грађевине 20. века


За оне који желе да знају више

Куће из доба неолита,без обзира на облик и врсту материјала од кога су направљене, још увек се не могу сматрати архитектонским делима. Оне су грађене са циљем да се створи простор за боравак људи, а при њиховој градњи није постојала нека виша духовна или уметничка идеја.
Камен се у разним временима и просторима на различите начине користио. Древни град Петра (стена)на Блиском истоку је настао у VI веку п.н.е. Град је уклесан у стене: жуте, ружичасте и плаве. Естетика и архитектура Петре је проистицала углавном из веровања о Сунцу као Творцу и чувару Вида и Света. У периоду од V до III века п.н.е. био је велико трговачко средиште. У периоду од III до I века п.н.е. настали су монументални гробови и храмови са раскошно украшеним срасадама, уклесаним у стене

Да ли знате...

... да су, према неким истраживањима, још 40 000 година пре нове ере људи градили шаторе од животињске коже, а кости од мамута користили као потпорне стубове?

... да је Кеопсова пирамида у Египту грађена око 2900.године пре нове ере, да је око 100.000 људи градило пуних двадесет година, да је саграђена од 2 300 000 камених блокова. Сваки камeни блок је висок два метра, а неки су дуги и по пет метара.

Занимљивости

Према неким истраживањима дошло се до претпоставке да су Египћани познавапи израду бетона од чега су прављени блокови за изградњу пирамида. Ову претпоставку треба доказати.

Размислите

Док посматрате величанствене грађевине које су људи давно градили покушајте да схватите у каквим условима је све то рађено, какве је алате, уређаје и транспортна средства човек имао у том времену.

1.2. Врсте грађевинских објеката



Грађевинарство се, због своје обимности и разновр-сности, дели на високоградњу, нискоградњу и хидроградњу.
Високоградња обухвата пројектовање и изградњу стамбених, индустријских, просветних, здравствених и других јавних зграда . Што значи да су објекти високоградње изнад површине земље.

Нискоградња се бави пројектовањем и градњом путева, железничких пруга, вијадукта, мостова, надвожњака, ави-онских писта, тунела и др.Објекти нискоградње се налазе делом изнад и испод површине земље.

Хидроградња се бави изградњом објеката који служе за проток или акумулацију воде . Овде спадају канали, уставе, бране, луке, вештачка језера и др.


1.3. Системи градње

Извођење грађевинских радова се може сагледати и у начину како се они изводе: традиционални и савремени. Како се развијају наука, техника и производња тако и архитекти могу остваривати све смелије и све веће грађевине.
Традиционални начин грађења се може видети у сва-ком селу или граду. Он подразумева да се целокупна градња објекта изводи на градилишту што обухвата: копање темеља, зидање, бетонирање, облагање зидова, постављање инсталација водовода, струје, канализације, телефона. Овакав начин је скуп и дуго траје, а користи се за изградњу породичних зграда и мањих објеката.
Савремени начин градње подразумева планско, брзо и јефтино грађење великих зграда и других објеката. Ради се са скелетним системима и монтажним начином градње.
Применом скелетне конструкције и грађевинских материјала, као што су армирани бетон, челик, стакло и др., остварени су изванредни резултати у грађењу. Омогућава се градња у висину, чиме се решава недостатак простора у ве-ликим градовима. Бетонски скелет или костур зграде прима цело оптерећење објекта које преноси на темеље.Скелет се израђује од армираног бетона, а потом се зидови зидају или се уграђују готови преградни блокови.

Монтажна градња добија све већи значај у грађе-винарству (сл. 1.21). Монтажне зграде подижу се од ro-тових делова који се производе индустријски. У бетонски скелет се уграђују делови зграде, па и цели станови, који се из фабрике станова доносе на градилиште и монтирају.

Треба знати

У грађевинарству раде људи различитих занимања. Споменули смо архитекте и инжењере, апи ту су и они који непосредно изводе радове: зидари, бетонирци, тесари, керамичари, водоинсталатери, подополагачи и др. Објасните зашто овакав начин градње зиатно убрзава изградњу станова.


1.4. Конструкција - конструктивни елементи грађевине

Свака зграда се састоји од следећих елемената: темеља, зидова, међуспратне конструкције, крова, степеништа и ходника. Зграда је својим доњим делом укопана у земљу. Тај део се зове темељ . To је стопало куће. Од вели-чине и облика темеља зависи колико ће зграда бити стабилна. Ширина и дубина темеља зависи од тежине зграде и чврстоће земљишта на којем лежи. Темељи се постављају тако што се у претходно ископане ровове улива припремљена бетонска маса. Ова маса после седам дана од изливања стврдњава, а после 28 дана постаје чврста и може на себи да носи велику тежину.

Када су темељи очврсли могу се зидати зидови . Зидови се могу израђивати од различитих материјала. Најчешће су коришћене опеке и камен Постоје и други производи за зидање. To cy разне врсте блокова који се могу производити од различитог материјала и разних облика и величина.

Међуспратна конструкција служи да одвоји спратове у зградама Прави се од греда различитог материјала, које се густо наређају једна поред друге и залију одозго танком армираном бетонском плочом.
Зграда се покрива заштитном плочом коју називамо кров. Кров има спољашњу и унутрашњу функцију. Спољашња функција се огледа у заштити зидова и унутрашњости зграде од атмосферских утицаја као што су киша, снег и сунце, a унутрашња да сачува топлоту куће. Конструкцији крова се посвећује посебна пажња. Основни конструктивни облици крова јесу равни бетонски и коси кров са дрвеном конструкцијом. Коси кровови могу бити једноводни, двоводни, и вишеводни.
Степеништа и ходници су важни делови сваке зграде, посебно вишеспратница. Оне омогућавају безбедно кретање са једног нивоа на други по вертикали. Најчешће се израђују од армираног бетона, али и од дрвета, камена, метала или комбиновано. Степенице могу бити спољне и унутрашње. Ходник по-везује просторије и омогућује комуникацију по хоризонтали.

Размислите

Шта мислите када ћe ноге више пропасти у снег - ако на снег станете у ципелама или на скијама? Упоредите тo са улогом темеља.

Урадите


Пронађите у литератури и на Интернету теме о развоју грађевинарства и архитектуре, најзначајније грађевине у разним временским периодима. Шта вас је највише задивило?

уторак, 15. фебруар 2011.

Tutorijal – postupak instalacije MOODLE-a - Kasalovic Miljan

Tutorijal – postupak instalacije MOODLE-a - Kasalović Miljan

U ovom eseju ću vam pokazati kako sam ja instalirao Moodle na svom računaru. Predpostavljam da svi znaju šta je Moodle, i kakva je njegova namena. Pri pravljenju ovog tutorijala mučila me dilema za koje korisnike praviti tutorijal. Odlučio sam se da to bude za apsolutne početnike. Rad ima 11 stranica.


Sadržaj:

1. Preuzimanje Moodle 2.0 i ostalog sa Interneta
2. Preduslovi za instalaciju Moodle
3. Platforma za instalaciju Moodle
4. Instalacija Moodle 2.0 na svom računaru i potrebna podešavanja
5. Završna reč
................................................
1. Preuzimanje Moodle 2.0 sa interneta

Prvi korak je bio preuzimanje sa Interneta najnovije stabilne verzije Moodla. Naravno besplatne. Preuzeo sam verziju Moodle 2.0, za Windows platformu, sa adrese:

http://download.moodle.org/windows/
I takođe XAMPP 1.7.3 sa adrese:

http://www.apachefriends.org/en/xampp.html
ili, http://sourceforge.net/projects/xampp/files/XAMPP%20Windows/1.7.3/xampp-win32-1.7.3.exe/download

2. Preduslovi za instalaciju Moodle

Preduslovi potrebni za instalaciju Moodle-a su:

1. Hardverski:

Prostor na disku: Minimum 160 MB slobodnog prostora, i više u zavisnosti od našeg skladištenog materijala za nastavu.

Memorija: Minimum: 256 MB, a preporučuje se 1 GB . (Opšte pravilo je da Moodle podržava 50 istovremenih korisnika za svaki 1 GB RAM memorije, ali to će se razlikovati u zavisnosti od našeg hardvera i softvera ).

2. Softverski:

Potreban je Web server (Apache), baza podataka (MySQL) i PHP za Moodle 2,0. odnosno Xampp, i to:

verzija XAMPP 1.7.3, koja sadrži:

o Apache 2.2.14 (IPv6 enabled) + OpenSSL 0.9.8l
o MySQL 5.1.41 + PBXT engine
o PHP 5.3.1
o phpMyAdmin 3.2.4
o Perl 5.10.1
o FileZilla FTP Server 0.9.33
o Mercury Mail Transport System 4.72

Baza podataka mora biti u UNICODE_ci formatu,
CURL ekstenzija
PHPINTL biblioteka


3. Platforma za instalaciju Moodle

Za instalaciju Moodle koristio sam Windows XP platformu.


4. Instalacija Moodle 2.0 na svom računaru i potrebna podešavanja

Moodle je Web aplikacija, i za njeno pokretanje je potreban Web server (Apache), baza podataka (MySQL) i PHP. Pošto Moodle instaliramo na svom računaru potrebno je spojiti računar ( koji "postaje" Web server), takozvani localhost, sa IP adresom 127.0.0.1.

Pokretanje Web servera i MySQL baze podataka vršim pomoću XAMPP kontrolne table, koja se pokreće predhodnom instalacijom Xampp-a :



1. Instalaciju Xampp-a pokrećemo opcijom Run.


2. Kliknuti na instal i sačekati dok se proces instalacije Xampp-a završi.



3. U toku instalacije potrebno je klikom na enter potvrditi ono što instalacija zahteva. Uglavnom klasično potvrđivanje.


4. Sada pokrećemo Xampp kontrolnu tablu, klikom na taster 1, i enter kao na slici, čime aktiviramo Xampp kontrolnu tablu.


5. Sledeći korak je aktiviranje Apache i MySQL servisa čekiranjem kvadratića ispred naziva i njihovo pokretanje klikom na pravougaonik start iza naziva servisa.


6. Na donjoj slici vidimo da su aktivirani Apache i MySQL serveri.


7. Ovde je selektovan htdocs (koren servera) u C:/xampp


8. U C:\xampp\htdocs smo kreirali direktorijum Moodle , kao na slici dole.


9. Sledeći zadatak je da raspakujemo instalaciju Moodle platforme .




10. Raspakovan sadržaj smeštamo u C:\xampp\htdocs\moodle (koren Web servera)


11. Sada pokrećete vaš browser (ovde je to mozila), ukucamo: http://localhost/phpmyadmin/ čime pokrećemo PHPMyAdmin, kako bi kreirali bazu podataka.

U polje Create new database unosimo ime nove baze podataka (ovde je to moodle) i kreiramo klikom na create.


12. Nakon toga dobijamo potvrdu da je baza kreirana.


13. Sada je potrebno kreirati korisnika za bazu podataka, klikom na privileges otvara nam se opcija Add a new user, i njegovim otvaranjem nam se omogućuje da unesemo korisničko ime (username), domaćina (host) i lozinku (password).


14. Dodeljujemo korisničkom imenu sve privilegije, klikom na check all, a zatim klikom na go


15. Potvrda da je novi korisnik kreiran vidi se na donjem isečku slike.


16. Pokrećem instalaciju unošenjem putanje http://localhost/moodle/install.php, nakon čega biram jezik za moodle (ja sam birao srpski latinica), i klikni na sledeći.


17. Dobili smo sledeća obaveštenja.




18. Izabrali smo SQL tip baze podataka i podešavamo SQL server sa kojim će moodle komunicirati, unošenjem potrebnih podataka . Zatim klikni na sledeći.






19. Kada se složimo sa uslovima (licencom) autora moodle-a , kliknemo na nastavi i kreće instalacija .




20. Nakon instalacije ide podešavanje moodle administracije. Obzirom da je sve na Srpski jezik neće nam biti teško da popunimo potrebne podatke. Na kraju kliknemo na ažuriraj profil.




21. Sledeće je podešavanje početne strane, nakon čega kliknemo na sačuvaj promene.




22. Na slici dole vidimo instaliran moodle.




23. Preuzimamo dodatke (plugin) i teme (theme) i ostalo po potrebi sa zvaničnog sajta http://moodle.org/downloads/ .




24. Dodaci se po standardnom preuzimanju, moraju raspakovati, i onda kopirati - sačuvati u C://xampp/htdocs/moodle/mod. Ja sam ovde preuzeo drugu verziju chata, pa ćemo morati da potvrdimo zamenu predhodne.




25. Podesavanje dodatka u admin panelu: http://localhost/moodle/admin/settings.php?section=modsettingforum ,

i sačuvaj promene.





26. Dodavanje nove aktivnosti za chat (pričaonica).




27. Ostale mogućnosti, poput: dodavanje nove teme za diskusiju.




28. I na kraju vidimo izgled pocetne strane moodle sajta: http://localhost/moodle/ . Sledeći korak je upravljanje moodle-om u ulozi administratora.




5. Završna reč


Postupak instalacije Xampp-a , moodle-a i nekih potrebnih dodataka (plugin) opisan u ovom tutorijalu olakšaće nadam se svima rad pri kreiranju sopstvenog moodle-a. Prijatno.

субота, 1. јануар 2011.

primena bloga u edukaciji

1. Blog – osnovne napomene

Mnogi od nas se pitaju šta je u stvari blog i kako ga najkraće definisati. Tražeći po internetu i dostupnoj literaturi, mogao bih navesti nekoliko definicija, ali čini mi se da se sve na kraju svode na osnovnu, a to je:
Termin “blog” je skraćenica od “weblog” ili “web log”, što bi značilo da je Blog tzv. Internet dnevnik. Blog je je vrsta veb sajta, odnosno, informator koji je dostupan na internetu.
Ideja blogovanja je razmena mišljenja, znanja i iskustva. Ažuriranje bloga naziva se “bloging” a onaj koji ažurira blog je “bloger”. Uređivanje blog stranice vršimo iz administrativnog panela Foruma.
Pojedini članci na blogu zovu se postovi (unosi ili ulazi), a sadržaji koji objavljeni na blogu su najčešće, poređani hronološki i prikazani su obrnutim hronološkim redosledom. Svaki novi post koji se objavi automatski se postavlja na vrh naslovne stranice bloga a post koji je do tada zauzimao to mesto “silazi” za jedno mesto ispod njega.
Može sadržati tekst, linkove (ka drugim blog stranama ili blogovima), fotografije, video i audio materijal, fokusiran na određenu sferu interesovanja, odnosno blogovi o gotovo bilo kojoj temi koja nam može pasti na pamet – kao što je na primer, obrazovanje, marketing, fotografija, lični dnevnik, hobi,…

Na blogu se mogu priključiti članovi, koji mogu iskazati svoje mišljenje, razmeniti ideje, pronaći prijatelje, pa čak i ugovoriti poslove sa ljudima sličnih interesovanja iz čitavog sveta.

Najčešće blog sadrži sledeće elemente:
Kategorije (Categories) - Spisak raznih kategrija pod kojima su razvrstani svi objavljeni postovi na blogu. Klikom na jednu od njih otvoriće se nova strana koja će prikazari spisak svih postova objavljenih pod tom kategorijom sa kratkim opisom svakog od njih.
Spisak najnovijih postova (Recent posts) - Spisak poslednjih nekoliko postova objavljenih na blogu bez obzira kojoj kategoriji pripadaju.
Arhive (Archives) - Možete pogledati naslovnu stranicu nekog bloga i pomisliti kako i nema baš puno toga na njoj. Nekoliko skorašnjih unosa, nekoliko linkova ka drugim sajtovima i ništa više. Međutim, tu postoji mnogo više sadržaja ispod same površine koji se ne mogu videti golim okom.Kada pišem post kao što je ovaj, on dolazi na prvo mesto naslovne stranice. Kako postaje stariji (dodavanjem novih članaka) tako on počinje svoj put ka dnu stranice sve dok ne nestane sa nje. To nije kraj tog posta, jer on odlazi u arhivu mog bloga. To Vam možda zvuči kao neko prašnjavo, mračno mesto ali je to, u stvari, lako dostupna kartoteka.
Mesto za prijavljivanje (Forma za upis imena i imejla) - Ukoliko želite da dobijate redovna obaveštenja o tome šta se dešava na određenom blogu možete u okviru ove forme upisati svoje podatke i ubuduće primati imejl poruke od strane vlasnika sajta.

Komentari (Comments) - Koristeći komentare vršimo razmenu mišljenja, znanja i iskustva. Ispod svakog objavljenog posta postoji forma gde možete ostaviti Vaše ime, imejl i link ka Vašem blogu ukoliko ga imate, i upisati svoj komentar, kritiku, pohvalu, pitanje, mali esej o ovom blogu, itd.

Blog je naša Internet stranica, koju sami sastavljamo i uređujemo, odnosno naš lični kutak na Internetu. Može se takođe iskoristiti kao online dnevnik u koji ćemo zapisivati svakodnevne misli, raspoloženja, opažanja...Možemo ga podeliti sa svima ili samo sa izabranim osobama. Diskusiju sa posetiocima bloga vršimo tako što im omogućujemo da ostavljaju komentare na članke koje pišemo.

Danas se blog sve više koristi. Važno je, da vlasnik bloga ne mora poznavati ni jedan programski jezik da bi mogao da piše svoj članak. Potrebno je samo poznavati rad na računaru i korišćenje interneta. Na internetu postoje sajtovi koji nude mogućnost da se preko njih registrujemo i kreiramo svoj blog. Tako krećemo u blogovanje svojih ideja.

2. Blog u edukaciji (nastavi)

Znamo da Blog nudi korisniku da kreira svoju arhivu vesti gde su članci poređeni po hijerarhiji, u vrhu najnoviji pa nadole stariji članak, gde pri vrhu svakog članka piše ko je autor teme, datum, kojoj kategoriji članak pripada . Pri dnu članka nalaze se komentari i forma za slanje komentara gde članovi mogu da iznose svoja mišljenja u vezi sa temom.

U nastavi:
Odabrali bi temu o kojoj bi pisali (kategorija članka), recimo neka nastavna tema u okviru jednog razreda. ( primer: standardni elektrotehnički materijali i instalacije, kategorija bi bila: osmi razred ). Na dnu članka bi bila otvorena mogućnost komentarisanja od strane učenika, nastavnika, i ostalih, odnosno odgovori autora (nasatvnika) na date komentare.
Takođe bi sami učenici mogli kreirati svoju blog stranu, različitog dizajna po želji, gde bi na zahtev nasatvnika postavljali određene teme, međusobno komentarisali, predlagali i uređivali pojedine post-ove, izrađivali grupne radove sa zajedničkom temom, odnosno mnoge druge teme i načine upotrebe bloga u nastavi.